Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


17.10.2018.

Sada plači, moraš dug da mi vratiš.



            K. ima to neko potpuno nenormalno razmišljanje da ako mi sad nastavimo dalje i budemo sa drugim ljudima, da se nikad nismo ni voleli i da je naša ljubav bila šarena laža. I ne samo mi, nego svako ko nakon raskida proba da nastavi dalje. Kao ne može neko posle 3 meseca od raskida da se poljubi sa nekim drugim. Ja ne vidim zašto ne bi mogao. Nekad mi je tako smešno sve o čemu on priča i sve što bih mu rekla stane u jednu rečenicu koja glasi – život je suviše kratak. Zato se ljubite i šaljite poruke od kojih ćete sutra crveniti kad ih čitate i rizikujte ako osetite da je vredno rizika. Sve je u redu.

 

            Sela sam i napravila plan svojih aktivnosti u narednih mesec dana. Plan se najviše odnosi na učenje, jer mi vreme prolazi potpuno beskorisno i neorganizovano, da me same sebe sramota. Znam da mogu sve to, ali stalno se osećam kao imam neku blokadu u glavi. Moram malo da se trgnem.

 

            Ima ona jedna pesma koju je moj tata baš mnogo voleo, ide:  “Bebo, ne plači, mnogo toga još ćeš moći. Bebo, ja sam sam od rođenja, a ne samo ove noći.”. Sad mi je nešto pala na pamet. I ja sam u redu. Osim kad baš i nisam. Ali u redu je i ne biti u redu.



Stariji postovi


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
187820

Powered by Blogger.ba