Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


11.12.2018.

Pokloniću mu nebo.


            Već dve noći zaredom spavala sam noću i možda to vama zvuči glupo kad napišem, ali za mene je to neverovatno jer ja više od pola godine ne spavam uopšte noću. Pre toga, ovog vikenda, osećala sam se jako loše, a to je sve počelo još prošle nedelje. Volela bih da je nekako moguće da ne osećam ništa od ovoga što osećam i da na silu osetim ono što bi bilo dobro da osećam, ali ništa od toga ne ide i ne može da bude. Čovek je proklet. Ima oči da vidi ceo svet i on pogleda eto baš onda kad i nije najpoželjnije. Sve u svemu, nije to ništa loše, nisam ništa posebno videla, al meni se oči napune suzama i ja ne umem ni samoj sebi da objasnim zbog čega. Zašto? Jer nisam ni tužna, ni ljuta, ni ništa. Ali od te silne bespomoćnosti napokon sam se isplakala. Da nisam sasvim odlučno rešila da se posvetim ovom ispitu opet bih upala u ona manijakalna stanja koja su obeležila ovo leto i za koja ne postoji racionalno tumačenje.


“Zato, kad te sretnem na ulici, kad ti kažem da su ti oči zelene, a da jednim okom vidiš ono što je već bilo, a drugim gledaš ono što će tek biti, kad ti ne lažem da me nešto presiječe napola kad te ugledam, kad mi se vrti u glavi i moram da se prihvatim kakvog čvrstog, hladnog predmeta da bih se sabrao; kad kažem da sam znao da ću te baš ovdje i danas sresti i da sam znao čak i to koju ćeš haljinu nositi, znam da sve to tebi može ličiti na obično laprdanje, ali znam i to, o kako ja dobro znam, u šta se upuštam...”


            Ali mi ponekad srce zastane u sred grla i umirem željna.

***

-Kod tebe je bolji pogled. <3



Stariji postovi


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
191148

Powered by Blogger.ba