Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


22.09.2016.

jesen 2016.



            Za neke ljude moj život stoji kao otvorena knjiga. Stoji tako pred njima da mogu da upiru prstom, da se čude i negoduju. Ponekad se i raduju, retkost je. Iako ja mnogo toga ličnog ovde napišem i podelim, u životu sam srela još samo par osoba koje su toliko zatvorene kao ja. Bilo je svakojakih odnosa za ovih 25 godina – nekad ti želiš da se zbližiš pa iz sve snage vučeš i potenciraš, a nekad neko baš sa tobom poželi bliskost. Ali avaj... Teško je spojiti to da bude obostrano. Najvažnije je, naravno, da sebe ne zavaravaš. Jer, i onda kada shvatiš da nešto ne ide u oba pravca nije tebi žao truda koji si u to ulagao, već iluzija koje se stvarao. Na kraju krajeva, možda nikada i ne uspem da se sa nekim zbližim onako potpuno, sa istom željom. I žao mi je i zbog toga, jer vapim za tim. Međutim, vreme je da se povučem u svoju ljušturu i zatvorim knjigu. Neću više brojiti ispite i danas sam sigurna da apsolutno nikome neću reći kada diplomiram. Pa iako od sveg srca želim da svoju sreću istoga trenutka podelim, shvatam da to nema nikakve svrhe, ni poente kada neko drugi svoju sreću ne deli sa mnom. I sad sam sasvim uverena da moram da sredim svoj život i da prestanem da presipam iz šupljeg u prazno. Dosta je. Moram negde da vidim neki cilj, moram da razgovaram o budućnosti. Želim da planiram. Želim da se radujem zajedničkim planovima.


Stariji postovi


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
143837

Powered by Blogger.ba