Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


30.11.2016.

U decembru...



         Jako loše spavam. Malo. I loše. Ne znam zašto sam sebe opet dovela u ovo stanje. Stanje ogromne uznemirenosti i želje da iskočim iz svoje kože. Ali kako ostati imun na toliko toga zlog oko nas? Pogrešila sam što sam gledala neke emisije i dokumentarce, trebala sam jednostavno da odgledam neko muzičko takmičenje i smejem se onima bez talenta, ali umesto toga gledala sam neke užasne životne priče. Gledala sam to svake noći pred spavanje pa sam se uspavljivala u zoru sa lošim mislima i sa njima se ujutru i budila. Osećaj nemoći da bilo šta promeniš, da ikako pomogneš je užasan... tu je i osećaj da si ti u svemu samo jedan mali, mali deo ogromne slagalice, ali onima koji slažu tu slagalicu ti uopšte nisi ni bitan. Kada pogledaš apsolutno svaka institucija koja ima zadatak da tebe štiti i da radi za tebe kao građanina ove zemlje to ne čini. U nedelju na vratima se pojavila žena sa nekom anketom o tome kako živimo, kako smo zadovoljni životom ovde. Tu sam trebala da ocenim zdravstvo, obrazovanje, okolinu, svoju sigurnost i jedino što sam mogla da ocenim pozitivno je ova kuća u kojoj živim jer samo to je nešto gde ja lično mogu da učestvujem i da popravim da bude još bolje. Osećam se loše kad pročitam ili čujem kako ljudi razmišljaju. Kad muž ženu ubije u porodičnom nasilju, a oni traže da čuju drugu stranu priče, i ono „varala ga je, flertovala, dug jezik ima“. I ti ne možeš da objasniš da niko nema pravo da drugom čoveku oduzme život! Kada kreneš da misliš o svim nepravdama na ovom svetu to je jedan začarani krug iz koga ne možeš da se izvučeš. Toliko mnogo mladih, kvalitetnih ljudi koji ne dobijaju apsolutno nikakvu šansu. Toliko dece kojima nije posvećena pažnja i koja posle izrastaju u nasilnike. Kako, kako pomoći svima? Ako institucije ne štite žrtve nasilje kako onda tim žrtvama pomoći ako ne opet nasiljem prema nasilnicima? Ne zna, eto, ne znam.. a ovo je samo deo onoga o čemu razmišljam ovih dana. Volela bih da ne posedujem ni mrvu empatije. Sto puta sam rekla, volela bih da sam na primer kao moj momak koga prosto ništa ne brine, ništa ga ne dotiče, osim stvari koje se tiču njega i samo isključivo njega. Ali kako čovek to postiže? Verovatno se sa tim rodi i super sa tim živi. A ti se rodiš sa toliko ljubavi u sebi za ceo svet i onda te boli kad je svet loš. Danas sam šetala omiljenom stazom i gazila zaleđene barice, ali se nisam ni nakon toga osećala bolje. Pokušaću noćas da gledam nešto smešno ili da pročitam nešto što volim. Moram da se izbavim iz ovog stanja.


Stariji postovi


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
146451

Powered by Blogger.ba