Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


23.04.2018.

Umjetna romantika, cveće, sto i dosada.


Dobijem panični strah i nervozu kad mi se neko približi. Ne znam kada ću i da li ću opet osetiti bilo kakvu potrebu da sa nekim budem fizički bliska, jer mi je svaki takav kontakt postao užasno gadan i odvratan. Maštam o tome da nosić uguram na ono posebno mesto na muškom vratu, između brade neobrijane par dana i jakog ramena, i da bar jednu noć spokojno zaspim na nekim grudima, na onoj levoj strani gde srce kuca, i da se probudim u nečijem zagrljaju. Svašta bih nešto želela, mada sam ja oduvek samo to i želela – da mogu nekome potpuno da pripadam i da se cela predam, i da isto tako budem voljena. I nikad nisam bila sigurna da li će se meni to desiti, ali sam znala da ću biti u stanju da pružim sve to nekome onda kada dođe vreme. A sada, iako i dalje priželjkujem takvu sudbinsku bliskost, nisam u stanju da dam ni delić sebe. Ni emotivno, ni fizički. Kao da se nešto u meni sebično zatvorilo i rešilo da se više ne troši uzaludno. I ja to više čak ni na silu ne mogu da otvorim, niti da odglumim.



Stariji postovi


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
176649

Powered by Blogger.ba