Čemu sve to...
Moj otac ima taj običaj da kada puno popije pravi scene. I to je tako redovno. Ja često izbegavam da mu budem u blizini kada pije, a čak i kada se nadjemo svi zajedno na nekom veselju gledam da ne sedim pored njega. Jer, znam, reći ću ili uradiću nešto što se njemu u tom takvom stanju neće dopasti i kući će lom da napravi. Mene takvo divljanje i pokazivanje nekog autoriteta užasava. S tim što bih se drage volje i svadjala i odgovarala na sve, da me nije strah da bi me ipak i udario.
Majci je malopre rekao da mogu slobodno da se razvedu, da može da ide gde hoće i da radi šta hoće, da ga ne zanima, ovo je njegova kuća i neće on nas da trpi. Što je glupost, jer istu tu kuću moja majka drži na svojim ledjima i živimo od njene plate i može da ode kad hoće i gde hoće i da lagodno živi bez njega.
Možda je ružno što ću ovo reći, ali oduvek sam tajno želela da se oni razvedu. Majka bi bila mnogo srećnija. Zaslužuje da bude srećnija.
Elem, zbog njega takvog, nikad nisam sigurna kad je pored mene neko pijan. I partner ne bi mogao niti će mi biti neko ko ima probleme sa svojim ponašanjem pod uticajem alkohola.