Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


10.01.2018.

Show me how to fight for now.


            Pre par dana sam spominjala da moram da se ošišam da bi mi kosa bila lepa za bratovljevu svadbu, iako uopšte nisam znala kada će to biti, ni da li će biti. Dan kasnije su nam javili da su je zakazali za 15. april i to je nešto čemu ću unapred da se radujem i željno da iščekujem.

            Sem toga lepog, toliko se nerviram, toliko stresan period je preda mnom i doslovno nemam snage da živce trošim na bilo šta drugo sem fakulteta. Jedva čekam petak da se napokon pomaknem sa mrtve tačke. Ono što me večeras izbacilo iz takta je to da je ispit jedno 10 dana ranije nego što sam prvobitno mislila, a dečko sa kojim treba da vežbam neće biti tu nedelju dana. Opet osećam bolove po celom telu. Ništa mi ne predstavlja ni najmanje zadovoljstvo. Prema nekim dešavanjima postala sam apsolutno ravnodušna, mada se to nije desilo mojom krivicom, već sam od svega toga što sam osećala godinama pregorela. Prestala sam da se trudim oko bilo čega što se meni ne vraća ni minimumom, iako poenta davanja nije u tome da ti se bilo šta vrati, nego da se osećaš dobro samim tim što daješ. Ali se više ne osećam dobro zbog toga što je sve moje pruženo na „izvolte“ pa sam sve svoje povukla u svoju ljušturu i time otvorila oči da se vidi kako izgleda kada se više ne boriš za oboje, i ne samo to, nego kako izgleda kada se uopšte ne boriš, a upravo je to ono sa čim se ti nosiš celog života – da se za tebe i za tvoje dobro niko i ne bori. A meni je stvarno dosta toga.


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
187821

Powered by Blogger.ba