Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


08.06.2018.

Noć pod zvezdama


            Kad god pomislim na zaljubljivanje, setim se onog citata Tomasa Mana iz romana „Smrt u Veneciji“. Već sam ga pisala na blogu, ali ponovićemo ga, jer smo tako u mogućnosti:

 

           «Onaj koji je primio taj osmeh pohitao je sa njime kao sa sudbonosnim darom. Bio je toliko potresen da je morao da beži sa svetlosti terase i vrata pred hotelom, i žurnim koracima je potražio mrak parka pozadi hotela. Iz grudi mu se otimahu prekori čudnovatog, nežnog negodovanja: 'Ti se ne smeš tako smešiti! Čuj, tako se nikome ne smeš nasmešiti!' Bacio se na jednu klupu, i van sebe udisao je noćni miris bilja. I naslonjen leđima, opuštenih ruku, savladan, dok ga je prožimala jeza, šaputao je osvećenu formulu čežnje – nemogućnu ovde, apsurdnu, nedostojnu, pokvarenu, smešnu, a ipak svetu, još i ovde časnu: 'Ja te volim!' »

  

***


-Šta ti radi dečko?

-Koji dečko?

-Onaj sa žurke.

-Pa već sam ti rekla da mi to nije dečko, to mi je drug. Iz detinjstva. Što, da nisi ti možda ljubomoran? A?

-Da li bi volela da sam ljubomoran?

-Možda bih i volela.





From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
187821

Powered by Blogger.ba