Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


09.08.2018.

Sve što nisam u suštini



            Preksinoć je jedna osoba iz najobičnijeg razgovora sa mnom izjavila kako se vidi da sam jako nesrećna i depresivna. Sinoć sam, stigavši iz grada, dok sam rovarila po torbi da nađem ključ od kuće, shvatila da ja jesam duboko u sebi nesrećna i da to konkretno nema veze ni sa jednim događajem, niti osobom, već je to nešto u meni, nešto što mene izjeda. Ništa me zapravo ne ispunjava i sve što radim radim mehanički, radim jer eto tako, ne znam ni sama. Čak i jedem ne zato što sam gladna, jer nisam i mogla bih da ne jedem dva dana, nego zato što je kao vreme ručka. Onda sam stajala ceo sat na prozoru spavaće sobe u mraku i gledala u nebo. Ništa mi na ovom svetu ne pruža toliku utehu kao pogled u nebo i pomisao da još neko negde gleda u isto nebo i traži neku pomoć, neki znak. Prošle nedelje u vestima je bilo da se jedna devojka ubila tako što je vraćajući se iz izlaska skočila sa mosta i sada se naširoko polemiše koji su razlozi za to, jer njena porodica tvrdi da je ona bila toliko srećna. Ja tačno mogu u tome da prepoznam svoju majku koja bi to sve isto rekla i za mene, jer nema nikakav uvid u nijedno moje loše stanje. Za nju sam ja uvek okej, sve radim kao i obično, sve završavam i sve je sjajno i sve mogu. A zapravo mi je svejedno. Možda mi je najlepše kada samo sedim sama u tišini i svi me ostave na miru.



From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
191150

Powered by Blogger.ba