Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


27.09.2017.

Od nemila do nedraga


            Protekli vikend bio je vrlo stresan. Mada meni malo treba da se oko nečega iznerviram i već sam pisala koliko malo strpljenja imam za sve generalno, ali ono što me je posebno ubedačilo je činjenica da su se neke najjednostavnije stvari iskomplikovale do nivoa koji ni u najluđim maštanjima ne bih mogla da zamislim. Kad su stvari same po sebi zamršene ili teške, normalno je da misliš da ništa neće teći lako i pripremiš se psihički na to. Ali kod ovih drugih ništavnih glupih svakodnevnih stvari, prosto nisam spremna za to da budu tako teške. Imala sam male trzavice sa drugaricom, ona je stvarno okej devojka i dobra je prema meni, tako da ne mogu u suštini ništa da joj zamerim. Ali sam se postavila prema njoj tada onako kako sam oduvek i trebala da se postavljam prema ljudima – da ne dam na sebe i da ne pravim nikakav prvi korak u izglađivanju situacija za koje nisam nimalo kriva. Kao budi veći čovek, budi ovo, budi ono, pa te svi živi gaze i misle da će svaki put to tek tako da im prolazi kad nešto pogreše.

            Sinoć sam sanjala jedan retardiran san. Sve je lepo počelo, vrlo romatično, i sve kao nešto u nastavcima, i na kraju se pojavi jedna mala beličasta zmija. A meni smešno i gledam je dok oko mene ljudi nešto kao beže i paniče. I onda me ta osoba sa početka sna diže sa poda i drži me tako da me zmija ne ujede. Šta gooood.


Noviji postovi | Stariji postovi


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
165000

Powered by Blogger.ba