Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


17.05.2018.

Kad svane (n)ova zora jedan poći mora bez pitanja.


Ponekad dobijem neopisivu želju da upoznam nove ljude. Imam želju da popijem kafu sa nekim koga uopšte ne poznajem tako dobro i da pričamo o nekim uopštenim stvarima, da ga pitam koja mu je omiljena boja i pesma uz koju je krišom plakao, eto, lupam. Imam osećaj kao da je svaki odnos koji počinje pun uzbuđenja i nekih iščekivanja, kao da je početak uvek na neki način naivan i lep. Mene je sve smorilo jer je toliko predvidivo i obavezujuće. Ne ulazim na chat da mi neko ne bi pisao kad vidi da sam online, da izbegnem smaranje od jutra, ali bih drage volje možda i pričala sam nekim ko mi je zanimljiv i inspirativan. Postala sam samoj sebi tako nestalna i trenutno mislim da niko na mene ne bi mogao da se osloni ni u kom pogledu. U mojoj glavi i dalje je samo jedna stvar bitna i prioritet, kad se rastužim prepustim se maštanju, a na javi se i dalje grozim svake vrste bliskosti. Stalno sam na klackalici gde na jednoj strani uživam da budem sama, a na drugoj bih kao čisto onako razgovarala. A i šta fali tim platonskim odnosima? Sve je kul i za ljude. Kad ovako razmislim, meni bi sad najviše odgovaralo da je ovo period kada su se samo pisala pisma i da imam nekoga kome bih pisala o svemu i željno iščekivala njegovo pismo, a da ne moramo da se vidimo mesecima.



Noviji postovi | Stariji postovi


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
179022

Powered by Blogger.ba