Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


16.09.2018.

Ti si rizik moj.

 

            Meni je najžalije što ovaj moj blog nije stvarno moj i što ga čita neko ko ne treba da ga čita, pa da vam napišem ovde sve što osećam i što me muči i što se dešava. I da vam vrisnem, kad već ne mogu da kažem sve to nekome u lice. O svom raskidu višegodišnje veze nisam pisala, ne jer je teško pisati o tome, već zato što i mesecima nakon toga mislim da ne bih mogla da pronađem prave reči za pisati o tome. Ali ovo je prvo leto nakon x godina da sam sama i moram priznati da mi je prijalo da napokon budem stvarno sama. Ja sam iz one tipične loše srednjoškolske veze koja je on/off trajala oko 3 godine, uletela u ovu vezu koja je u kontinuitetu trajala 6 i po godina. Biti sam posle toliko vremena je oslobađajuće. Zahvalna sam čak i na toj prvoj vezi i sad kad bih razgovarala sa tom osobom rekla bih joj hvala za to iskustvo koje sam doživela, iako da mogu da vratim vreme tu vezu nikada ne bih ponovila. Tu vezu ni u najluđim snovima ne bih ponovila jer bez te veze moj život ne bi danas ovako izgledao. Ne mogu da znam da li bi bio bolji ili gori, ali ništa u mom životu ne bi bilo ovakvo kakvo je danas i to je najveća istina koju znamo samo ta osoba i ja. U vezu sa K.om ušla sam (opet) svim srcem jer sam bila mišljenja da je to sve što se desilo sa prvom osobom prosto retkost i da nisu svi ljudi takvi i da je to pravi put. Sad znam da nije i tek sad znam kako treba ući u vezu. Vezu sa K.om bih ponovila, ali samo da mi je ova pamet.


            Pre otprilike dve nedelje nakon jednog izlaska, negde u zoru, pričala sam sa jednim drugom i rekla mu da sam usamljena. Moja usamljenost nema veze sa tim što sam sama, jer sam bila usamljena i dok sam bila u vezi. Moja usamljenost ima veze sa mojom stalnom čežnjom da sa nekim ostvarim bilo kakav nivo bliskosti. Naravno da imam ljude koje mogu u bilo kom trenutku da pozovem i da budu tu za mene, imam i porodicu i sve je to okej, nisam ono sama na jebenom svetu, ali niko mi posebno nije blizak sem brata u Parizu. Zato kad god mi se pruži šansa da sa nekim normalno komuniciram, meni je to toliki vetar u leđa. Za mene je smislena komunikacija apsolutno sve i na prvu bi me kupio muškarac koji elokventno ume da govori o raznim temama i koji ume da sasluša i da odgovori. Moj drug mi je na moju konstataciju rekao da su svi usamljeni, ali ne govore o tome, da je i on usamljen, rekao je da moram da mislim na sebe i da radim stvari koje su dobre za mene. I tu je potpuno u pravu.


            Brat mi se ženi sledećeg vikenda, a krojačica me još nije pozvala na prvu probu haljine. Predivno.

 

***

 

-HOĆU SVE <3

-Aliiiiii?

-Mmm, odakle sad ali?

-Ako hoćeš sve, a ništa se ne dešava, mora da ima neko ali u svemu tome.

-Naaaah. Si izašla?

 


Noviji postovi | Stariji postovi


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
186187

Powered by Blogger.ba