Mhm A-ha Oh Yeah Da-da

*


05.09.2017.

„Nek tvoje bude sve, daj meni sunovrate“


            Imam jednu drugaricu koja mi redovno govori da je meni preko potreban odmor. To nisam ozbiljno shvatala, jer sve mislim kako niikakav odmor nisam zaslužila. Majka mi nikad nije ništa prebacila, čak bi ona najviše i volela da sam negde otišla, dok na primer K. ne propušta nijednu priliku da kaže kako je li ja ne radim ništa, dok je on zaboga na poslu. Nije fer to reći bilo kome, jer na primer postoji toliko žena koje su „samo“ domaćice i drže celu kuću na svojim leđima, dok uporedo čuvaju i vaspitavaju decu. Ja, naravno, još uvek nemam toliko obaveza, ali radim mnogo toga svakodnevno po kući. Briga me što mi on ne veruje ili što mi neko drugi ne veruje da su to obaveze. Ako čistim celu kuću, kuvam, perem veš i još niz propratnih stvari, to su sve obaveze koje oduzimaju vreme. Malo se osetiš bedno kad ti neko kaže „ti ne radiš ništa i ne znaš kako je to kad ustaješ rano i onda u 4 dođeš kući“, a pri tome ne znam da sam ijedan dan prosto samo tako ležala i nisam makla da nešto ne uradim. Ako već ne radim to konkretno, onda učim, što opet nije da ne radiš ništa. O ovome sam počela da razmišljam od skoro, jer osećam kako sam konstantno pod nekim pritiskom. Toliko nervoze i toliko malo strpljenja imam za bilo šta. Od trenutka kad ujutru otvorim oči, nekad otvorim oči i u podne (i ne, ne osećam se krivom zbog toga, iako ti i to redovno prebacuju), dočeka me niz glupavih poruka. Svaki put kad čujem telefon i da mi je stigla neka poruka, samo duboko uzdahnem i poželim da me svi ostave na miru već jednom. Nekad me u toku dopisivanja uhvati užasna nervoza i samo jedva čekam da prestanem da kuckam. Samo da se završi. Ne znam kako ljudi održavaju veze na daljinu, ne znam, jer je to pravo doslovno mučenje i maltretiranje. Ali kad krenu da ti šalju poruke na viberu onako po jednu rečenicu od dve reči, i tako jebeno 20 puta, pa majku mu, iskucaj jednu veliku poruku i pošalji, majmune. Užas. Onog dana mi je stigla prva poruka sadržine „danima mislim na tebe i da ti se javim“ što je patetični uvod u ono što u prevodu znači: treba mi nešto od tebe, al je glupo da ti odmah to napišem. Ne umem ni da opišem količinu nervoze koju u trenutku osetim, samo uhvatim glavu obema rukama i čekam da se smirim. 

            Potreban mi je odmor od svega, bez telefona, mreže, pritiska, raznih tuđih gluposti i hirova, balavih rasprava pokrenutih iz dosade, da gledam u šumu ili u vodu, da samo ležim u tišini, da dišem i da gledam, da osetim da sam živa.   


Noviji postovi | Stariji postovi


From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.

BROJAČ POSJETA
162677

Powered by Blogger.ba